Анализираће се још једна специфичност приповедачког поступка овог писца – увођење гласа гомиле. У његовим причама тај глас веома је значајан. Његова функција јесте да дочара атмосферу једног доба (страх људи у тоталитарном друштву), дух провинције и опасности која вреба појединца због резоновања гомиле (потреба да се обавезно неко окриви за непочинство, макар и не био крив, страдање појединца у корист гомиле).
У вези с тим веома је значајно и то како се у различитим аспектима гомила, која је одувек припадала приповеданом простору, односи према придошлицама. Анализирајући понашање политичке гомиле кандидаткиња ће тумачити узрочно-последичан однос између ње и механизама тоталитарне власти. С повећавањем репресије власти, увећава се страх гомиле и њен негативан однос према појединцу.
Такође ће се посебно анализирати и елементи политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића. Тај писац у својим делима баштини различите редакције српског језика и дијалекте. Осим што остварује своју примарну намеру – да употребом специфичног језика да особен ритам својој прози, као и то да старе речи прозвуче као нове – он измишља особени дијалекат којим говоре његови јунаци, који је близак дијалекту његовог географског завичаја, али се од њега и разликује. Осим што архаизује језик с циљем да од заборава сачува старе речи, Радован Бели Марковић смишља и нове којима именује оно што постоји само у оквирима његове прозе.
Истраживачка пажња дисертације биће усмерана на откривање иновативног односа Радована Белог Марковића према генолошком пореклу прозних облика који садрже значајне иновативне елементе политичког дискурса. То је посебно уочљиво у збиркама приповедака Црни колач (1983) и Швапска коса (1989). Истраживање иновативности прозних облика који садрже политички дискурс укључује и:
- проучавање поступка превођења приповеданог с реалистичне на гротескно-хоморну или медитативну раван;
- проучавање поступка увођења лирских елемената;
- проучавање фрагментарно структурираних прича које су репрезентативни примери одличног спајања лирског и наративног;
- проучавање мозаички грађених прича структурираних у виду речника, енциклопедије, каталога синонима, фотографија, сентенци, савета, у виду каталога умрлих, у форми писма и сл.
Истраживање подразумева и проучавање реминисценција на дела других писаца и цитатности у којима је заступљен политички дискурс и њихову функционалност у тексту.
Централни део рада представља истраживање и тумачење стилско-реторичких потупака и политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића. На основу лингвистичке анализе утврдиле би се особености стилско-реторичких поступака социолекта ове прозе у светлу политичког дискурса рата и мира, као и у светлу језика политике и политичке пропаганде.
Ова дисертација представља покушај изучавања политичког дисурса са више аспеката: стилско-реторичког, политиколошког, комуниколошког, културолошког, психолошког, симболичког и семантичког: – каква су лингвистичка обележја и особености посебног језичког социолекта и у каквом је он односу према језичком стандарду српског језика, језику политике и политичке пропаганде.
Истраживачка пажња усмерена је у више праваца:
– Ка истраживању и тумачењу елемената, особености и функције политичког дискурса у ппрози Радована Белог Марковића,
– У каквом је он односу према језичком стандарду српског језика, језику политике и језику политичке пропаганде?
Циљ истраживања је пронаћи специфичне моделе прозне структуре:
– с обзиром на то одакле долазе и куда иду искази који се ту размењују,
– према томе шта ти искази садрже, и
– са становишта реторичности и стила њихових формулација.
Истраживачка пажња дисертације биће усмерена на језички исказ и дистрибуцију језичких елемената који образују политички дскурс.
6. Опис садржаја
Дисертација ће садржати следеће делове:
1. Радован Бели Марковић као приповедач
- Сличности и разлике између његових приповедака и приповедака писаца „прозе новог стила“
- тематске основе приповедака;
- Заступљеност политичког дискурса
- Поступак увођења политичког дискурса, примене и структурирања
2. Карактеристике приповедачког света
- Техника пронађеног рукописа
- Форма и структура приповетке (речник, енциклопедија, писмо, каталог...)
3. Различити видови приповедања
- одлике и специфичности приповедача;
- карактеристични приповедачки поступци;
- јунаци његових приповедака (карактеризација).
4. Превођење приповеданог из сфере реалистичког у сферу лирског, лирске особине, језик
5. Реминисценције на дела других аутора и интертекстуалне везе
6. Закључак
Рад ће се поступно обликовати дедуктивном истраживачком методом од општих карактеристика политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића до појединачких карактеристика које ће се посебно систематизовати по својим семантичкиим пољима и функционалности у тексту.
7. Основне хипотезе
Радован Бели Марковић јесте:
- иноватор приповедачких поступака и језика у савременој српској прози;
- на оригиналан начин уводи политички дискурс у приповедачки текст;
- аутентично спаја лирско и наративно, фикционално и политичко;
- један је од највећих савремених лиричара прозаиста који успешно моделује елементе цивилизацијског стилског комплекса;
- на оригиналан начин уводи политички дискурс у приповедачки текст.
Посебне хипотезе
1. Политички дискурс у књижевном тескту се прилагођава условима настанка и контекстуалном, националном и политичком идентитету.
2. Политички дискурс осликава социјална дешавања и климу, колективни дух времена и народа, историјску и митску свест јунака као и њихов културни и фолклорни образац.
3. Политички дискурс са елементима посебних социолеката илуструје својства језика као политичке пропаганде и језика политике, али истовремено сврсисходно доприноси карактеризацији ликова и осликавању времена и простора.
8. Методе које ће у истраживању бити примењене
С обзиром на то да је предмет истраживања сложена проблематика стилско-реторичких односа елемента политичког дискурса, истраживање ће се засновати на функционалистичком приступу који подразумева истраживање узрока појава, њихових функција и манифестација, као и анализу конкретних реторичких промена.
Од општенаучних метода, у процесу истраживања ће се користити метода моделовања, док ће историјско-компаративна метода бити значајна за прикупљање и поређење података из ближе и даље прошлости који су битни за предмет истраживања.
У методолошком погледу, неопходно је обезбеђивање и научне веродостојности изнетих претпоставки, што би се примарно постигло применом квалитативних метода. У раду ће бити доследно спроведен и принцип мултидисциплинарности будући да је нужно оформити методолошки инструментариј који подразумева комбиновање поступака и метода различитих научних дисциплина; од реторике, стилистике, теорије књижевности, науке о књижевности, књижевне историје, књижевне критике, политикологије, социологије, антропологије, комуникологије, све до теорије медија, психологије, историје, филозофије медија, културологије итд.
У овом истраживању биће примењен аналитичко – синтетички као општи метод, а структурална анализа и компаративно - историјски као посебни методи. Од методолошких техника користиле би се примарно квалитативна анализа садржаја, с тим што би фокус представљала анализа појединачних случајева (избор), а истраживање би садржало и елементе студије дескриптивног типа.
Примена компаративно - историјског метода и структуралне анализе води нас ка закључку да је истраживање и стилистичко – реторичка анализа политичког дискурса у уметничком делу динамичан процес који карактеришу сталне промене које треба пратити, описати и детаљно анализирати. Употреба аналитичко-синтетичког метода у истраживању имплицира примену: дескрипције, индукције, дедукције, аналогије, класификације, апстракције и генерализације.
Реализовање постављених методолошких захтева претпоставка је остваривања истраживачког циља, да се основна и посебне хипотезе научно и емпиријски докажу и уједно се подстакну други проучаваоци да се у својим радовима позивају на истраживану област.
С обзиром на то да проза Радована Белог Марковића није високо комуникативна, у истраживању ће бити примењена херменеутичка метода. То је начин да се уверљиво реконструишу употребљени елементи политичког дискурса.
9. ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И НАУЧНИ ДОПРИНОС
Очекује се да ће анализа политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића актуелизовати приповетке овог писца у којима су приповедана о временима после Другог светског рата и деведесетим годинама 20. века и понудити њихово ново читање у кључу анализе преовлађујућег политичког дискурса.
Откривање различитих иновативних приповедачких поступака указаће на иноваторство у савременој српској прози.
Указаће се на основне карактеристике приповедачког поступка лиризације политичког дискурса и спајање тешко спојивог, да наративно становиште најчешће осцилира између реалистичке и гротескно-хуморно конципиране тачке гледишта.
Очекивани резултат ове дисертације јесте и доказивање хипотезе да се елементима политичког дискурса у уметничком делу изражавају социјална дешавања и клима, колективни дух времена и народа, историјска и митска свест анонимних стваралаца поруке, као и њихови стилско-реторички, културни и фолклорни обрасци. Очекује се да ће детаљнијом стилско-реторичком анализом политичког дискурса као лингвистичко-политичких форми и посебног социолекта указати на разлике и сличности политичког дискурса са језиком политике и језиком политичке пропаганде. Анализа ће значајно осветлити и моћ језика и језик моћи ових вербалних форми и њихов пут од универзалног простора слободе до језика политике и идеолошког жаргона, пут од говорно-политичке сфере до стварног живота људи.